Да се најдеме ненадејно. Самотии што се спојуваат и се разбираат. Внатре и надвор пола скришно и низ смеа. Камуфлирани очи. Пролет во есен. Мистерија и лудост. Неодоливи, неуморни, незапирливи бакнежи. Скитање, бегање од ноќните курви и поздравување непознати луѓе. Темни прегратки и оргазми од пепел. Спиење и будност испреплетени како нас.
Љубов, смрт, студ, надеж., сè во неврониве... Неочекувана есен со таков надуен и непотребен изглед. Без одмор.
|
JumalaTuoniСамо мене можело да ми текне да бидам јас. Архива
September 2020
|