„Среќата е во малите нешта“ слушам наоколу. Ама јас сакам повеќе. Вдишувам и достигнувам. Издишувам и пак сум назад. И се гледам заглавен во тој пеколен циклус... којшто всушност ми е милион пати подобар отколку да се задоволам со „мали нешта“.
Не, не е незадоволство, туку едноставно... јас сум. Ај да направиме ништо. Ти ќе знаеш дека не постои. И јас исто. Викаш дека веќе имаш развиено начин за правење ништо, но не гледам ништо - па од кај да знам јас? А ако ти ја пополнам празната душа со моето ништо? Ќе ти биде ли уште празна?
И ништо, тоа. |
JumalaTuoniСамо мене можело да ми текне да бидам јас. Архива
September 2020
|